Античка књижевност или Хеленска књижевност почиње Хомеровим еповима око 8. века п. н. е. a завршава се око 529. године нове ере.
Када се хеленска књижевност упореди са осталим књижевностима, може се утврдити да је оригинална. Она је не само и оригинална, него и једина европска књижевност у времену од пет векова. Хеленска књижевност се развила самоникло, готово без икаквих утицаја, и ту се појављују поједини књижевни родови. Они се појављују природним редом. Прво се развило песништво, затим проза. У песништву се појављује народна песма (лирска, епска, хијератска и световна), затим епопеја. Касније се тек развија дијалошка драма која у себи садржи мотиве, ликове, мисли, осећања... Након тога се јављају античка реторика, дијалектика и етика. Заједно са драмом пониче проза, прво историографска (Херодот,Тукидид),затим философска (Аристотел, Платон). Напослетку се јавља беседничка проза.
У 4. и 5. веку п.н.е. развија се трагедија. Најзначајнији представници трагедије су Софокле, Еурипид И Есхил. Након трагедије развија се комедија као књижевна врста.
Најпознатија епа хеленске књижевности су Хомерова дела "Илијада" и "Одисеја"
Хомер је био старогрчки песник. Он је, како се претпоставља, живео крајем 8. века и у 7. веку п.н.е. Хомер је био слепи песник, који своје песме рецитује свирајући лиру. Неки стручњаци сумњају да су "Илијада" и "Одисеја" његова дела, а разлог томе је недостатак извора. Могуће је да су то на самом почетку била предања која су се преносила са колена на колено и разрађивала док нису били записана. То је могуће урадило више људи пре Хомера. Они су обликовали, прерадили и прилагодили те приче.
250px-Bust_Homer_BM_1825.jpgHomer_by_Philippe-Laurent_Roland_(Louvre_2004_134_cor).jpg

"Илијада" је најстарије сачувано дело хеленске књижевности, вероватно из 8. века п.н.е. Илијада је подељена у 24 књиге. Њен настанак се приписује слепом песнику Хомеру. Хомерова "Илијада" обухвата само један мотив - срџбу Ахилеја, полубога рањивог само у пету.
"Илијада" је еп у коме су описана дешавања у последњој години Тројанског рата. Ахилеју је Агамемном отео вољену Брисеиду. Он напушта рат, али га друга срџба према Хектору, највећем тројанском јунаку, који му је убио најдражег пријатеља Патрокла, враћа у борбу. Он убија Хектора, али га Пријамов очински бол гане и он враћа Хекторово тело у Троју, где приређује свечаност поводом Хекторове сахране.

"Одисеја" описује повратак грчког хероја Одисеја из рата. То је епски спев. Процењује се да је овај спев настао у 8. веку п.н.е. у северозападној Азији. Хомеру се приписује ауторство "Одисеје" али нема никаквог поузданог податка о његовом животу који може то да потврди. На основу тога настало је хомерско питање. Овај еп има дванаест певања које се настављају једна на другу. Када се завршио Тројански рат, Одисеј се враћа кући својој жени Пенелопи и своме сину Телемаху. Просци Одисејеве жене су трошили његов иметак, али када се Одисеј вратио из рата, поубијао је све просце. Основни мотив "Одисеје" је повратак Одисеја својој кући наком десетогодишњег рата. Радња "Одисеје" се дешава 40 дана.

Античка трагедија је позоришни жанр који настаје у античкој Грчкој. Као што је претходно поменуто, најзначајнији писци трагедија су Софокле, Еурипид и Есхил.
Одлике античке трагедије су:
- Сукоб добра и зла
- Трагичка кривица митских јунака
- Трагичан завршетак
- Тематика је узета из митова
- Један протагониста
- Више антагониста