Хебрејска књижевност је књижевност јеврејског народа. Историја тог народа, никада није била омеђена само границама старе јеврејске државе, већ и многовројним нитима била испреплетана и прожета утицајима земаља древног Истока.

Најзначајније дело јеврејске књижевности је "Библија". Та књига је утицала на живот и културу Јевреја али и на остале европске цивилизације и културе. "Библија" је књига која садржи старо усмено и писмено предање Јевреја. Други назив за "Библију" је "Свето писмо". "Свето писмо" је зборник књига које Јевреји и хришћани, сваки на свој начин, сматрају светим. "Библија" је такође једна од најстаријих књига на свету, али је и споменик историје човечанства. С обзиром да је она споменик књижевности јеврејског народа, проучава се као књижевна уметност. Реч библија потиче од грчке речи "библион" што значи књига. "Библија" или "Свето писмо" се састоји из два дела, а то су: "Стари завет" и "Нови завет". Према "Библији" средишњи догађај у историји старог хебрејског народа јесте синајски савез, тј. савез између Бога и изабраног народа. Све хришћанске цркве сматрају "Библију" својом светом књигом.
Према католичком попису књига, "Библија" садржи 46 библијских књига "Старог завета" и 27 књига "Новог завета", што је укупно 73 књиге које су настајале у различита времена.
Већина библијских књига "Старог завета" написана је на хебрејском, нека поглавља писана су на арамејском. "Нови завет" је написан грчикм језиоком.
"Стари завет" представља зборник старојеврејских књижевних текстова које су јеврејски свештеници скупљали. "Нови завет" настао је у I и II веку нове ере. "Стари завет" је на наш језик превео Ђура Даничић, а "Нови завет" Вук Стефановић Караџић.
Biblija_-_sveto_pismo.jpg