Сумерско - вавилонска књижевност је најстарија књижевност јер су најстарији споменици пронађени са ових простора и припадали су Сумерцима и Вавилонцима. Услови за развој културе на овом тлу нису били најповољнији. Сумерско - вавилонска књижевност се развила на тлу Месопотамије. Од књижевних родова у Сумерско - вавилонској књижевности развили су се лирика и епика. Уметници за грађу својих дела узимају митове,легенде и предања. Прво се појавила сумерска књижевност, па су сумерци нападнути и након тога се ствара сумерско - акадска цивилизација.
Сумерци су, а после њих и Асирци и Вавилонци, за писање својих "књига" употребљавали исти материјал који им је служио за градњу. Сумерци су направили клинасто писмо. Они су утискивали знакове свога писма сличне клинове у мекане глинене плоче, па их затим пекли. Тако су добили "листове" коју су могли да се чувају хиљадама година. Због тога се ово писмо назива клинасто. Сликовно писмо се састојало од око 1500 знакова.
x10035190697490242323.jpg





1383646983Klinasto-pismo,-Sumer,-oko-3-500-god.-pr.-n.e.jpg



Асурбанипал је био владар Асирије. Он је био веома суров владар, али и велики љубитељ уметности. Он је у 7. веку у Ниниви основао најпознатију библиотеку која се назова Асурбанипалова библиотека. У то доба, то је била највећа библиотека која је садржала око 22000 плочица. Због лошег материјала, многи текстови су били у нереду, што је научницима онемогућило да их проуче и реконструишу. Неки од текстова су чак остали и нетакнути, а најпознатији међу њима је "Еп о Гилгамешу".
tumblr_n06fa2HGOY1r4vadxo1_1280.jpg

"Еп о Гилгамешу" је најзначајније дело Сумерско - вавилонске књижевности. Састоји се од дванаест глинених плоча. Дванаеста плоча је написана накнадно. Еп је највероватније настао између 2300. и 2100. године п. н. е. али је око 1700. године п. н. е. записано клинастим писмом. Пронађена је сумерска верзија са бројним епизодама из Гилгамешовог легендарног живота. Еп о Гилгамешу је дело семитског порекла.

Гилгамеш је био краљ града Урука између 2700. и 2650. године п. н. е. Он је био син Првосвештеника града Урука и Богиње Нинсун. За њега се сматрало да је био две трећине Бог и једна трећина човек, иако је био смртан. Био је најјачи човек и храбар борац. За Гилгамеша се каже да је човек бола и радости. Њега можемо видети и као предзнака долазећег Христа. Он је као и Христ, човек бола и патње. Христ и Гилгамеш су обојица једним делом били човек, а другим делом Бог.

Кратак садржај дела:
Гилгамеш је био леп и мудар човек и имао је много врлина, али је радио разне ствари своме народу. Богови су то видели и створили Енкидуа који је могао да се супротстави Гилгамешу. Он је сазнао шта Гилгамеш ради свом народу, и борили су се и на крају се спријатељили. Њих двојица одлазе да убију Хумбабу, и успевају у томе. Богиња Иштар је затражила да се казни Гилгамеш. Он и Енкиду се боре са небеским биком којег побеђују. Након тога Енкиду умире, а Гилгамеш то јако тешко прихвата и креће у потрагу за бесмртношћу. Он налази бесмртност коју је змија појела, а Гилгамеш умире као најобичнији смртник.

Ликови дела:
Ликови дела су Гилгамеш, Енкиду, Хумбаба, Нинсун, Шамаш, Утнапиштим, Иштар, Шамхат, Тамуз и Небески бик.

Митови у епу:
Мит о потопу, мит о стварању човека, мит о јунаку борца, мит о духу шуме.

Мотиви у епу:
смрт, пријатељство, стварање првог човека, чежња за славом, борба нагона живота и смрти, пролазност.

g12.jpg